Комеморатвни скуп поводом сјећања на жртаве „Олује“ на гробљу у Двору

Говор  Драгана Пјевача, председника Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих  са простора бивше Југославије у Двору, 03.08.2014. године.

Поштовани  пријатељи,

Желио би да се данас поклонимо и сјетимо се, овде сахрањених 64-ро невино страдалих српских жртава, углавном цивила, који у убијени почетком августа 1995. године у војно редарственој акцији под називом ”Олуја”.

Међу њима су били и Петар и Љубица Шашо, чији син Владо је данас са нама.

По ријечима свједока који их је последњи пут видио живе приликом заробљавања, рекли су  да желе остати и живјети у Хрватској.

Петар (68 г.) и Љубица (70.г.)  су убијени само зато што су повјеровали позиву тадашње службене власи у Хрватској  и њеном  предсједнику  – да  могу остати на свом имању у селу Љесковац и да могу изабрати гдје желе да наставе свој живот.

Након деветнаест година трагања напокон су идентификовани њихови остаци и породица их је на достојан начин сахранила почетком јуна у Београду.

Кад  сам имао 8 година, давне 1964 године, живјели смо у Перушићу, малом мјесту крај Госпића. Били смо једина српска породица у мјесту.

Преко пута нас у заједничком дворишту живјели су комшије Хрвати -Иван и Ана. Нас је било седморе дјеце, а они су имали петеро.

Били смо сви као једна фамилија.

По властитом признању Иван је био у усташама и то је мој отац, који је био у партизанима од 1941. године и коме су усташе у Јадовном убиле два рођена брата знао.

Сјећам се како нам је отац причао да је Иван добар човјек и да је морао отићи  у усташе,  да и њега не би убили.

Перушић је тада био на главној магистрали према мору и туда су пролазили немачки туристи са лијепим аутомобилима.

Ми дјеца смо им махали, а они би понекад зауставили аутомобиле  и поздрављали нас дарујући нам  слаткише.

Мој отац никада није бранио, да им машемо и примамо слаткише иако је знао да је међу њима било и оних који су ратовали против њега.

Од рата и 1945. године до те 1964, године било је протекло 19 година.

Шта се то дешава са  Србима протераним из Хрватске  и зашто се ти несретници који су се деведесетих година у Хрватској нашли између чекића и наковња, данас 19 година после рата и даље у Хрватској, од доброг дијела грађана Хрватске  сматрају окорелим непријатељима, као да је рат јучер завршио?

Да ли Хрватска, не може или не жели  спречити мржњу према Србима ?

Зар нису мало веће зло направили  и Немци и усташе  па је после  другог свјетског рата  живот текао даље и зло је било лоцирано на оне који у га починили, а не на цео народ ?

Сутра је годишњица  „Олује“.

Она је донијела  крај рата у Хрватској.

Прилика је то да се подсетимо невино страдалих у Хрватској  и изразимо суосећање са њиховим породицама, те  осудимо све оне који су починили злочин без обзира на националност.

Исто тако, данас смо ту да подсјетомо да је, по евиденцијама наших Удружења  у Олуји и непосредно након ње, убијено преко 1200 српских цивила, од којих је више од пола имало преко 60 година.

Правоснажно за те злочине није осуђен нико, а најновија пресуда за злочине у селу Грубор нам показује да озбиљног процесуирања за злочине над Србима почињеним у акцији Олуја неће никад  ни бити.

Подсећамо да и данас, деветнаест година после рата, на познатим гробним местима у Хрватској леже тела 238 српских жртава и да Хрватска  није  у стању да то  питање једном већ ријеши.

Од тога је 215 жртава из акције  „Олуја“.

Сутра се у Хрватској обиљежава свијетла страна „Олује“, ону тамну у Хрватској  већина  не жели да види.

Већинска Хрватска  не жели да  „ ружним чињеницама погледа у очи“.

А једна од њих је да су и данас  пусти крајеви Баније, Кордуна, Лике и Книна са околином из којих су протерани људи које је требало молити да тамо остану.

У име Координације српских удружења породица несталих и погинулих из бивше Југославије желим овдје да кажем да ми вјерујемо да ће, за нашег живота  доћи и тај дан да већинска Хрватска суосјећа и са нашим невино страдалим жртвама и да ће осудити сваки злочин, као што ми суосјећамо  са  породицама свих невиних жртава у Хрватској  и гнушамо се сваког злочина који су починили припадници нашег народа.

Author: Подразумевани веб места

Share This Post On