Ропин (Бања Лука)

Ropin logo

Пун назив

Рeпубличкa oргaнизaциja пoрoдицa зaрoбљeних и пoгинулих бoрaцa и нeстaлих цивилa Рeпубликe Српскe

Историјат

Октобар је 1995. Бања Лука, некад обавијена идилом ране јесени, сада суморна, са пуно неизвјесности. А добар дио њених сталних, привремених и пролазних грађана међусобно се запиткују: да ли се вратио са ратишта твој отац, син, брат, супруг…? Неријетки одговори, међутим, углавном су уобичајени: није.. чуо сам да је у заробљеништву… очекујем да се сваки час појави… не знам још ништа поуздано?!

То је било, а добрим дијелом је и данас, вријеме невјерице и небриге оних који би ту бригу требало бар да покажу. А видовите „Клеопатре“ и „Бранке“ масовно продају маглу и лажну наду.

Породице се почињу окупљати, сваким даном више и чешће, у и испред Дома војске (сада НС РС). Размјењују се информације, које су шаролике, највише полуистините или чак, потпуно нетачне. У одсутности тачних података о заробљеним – несталим, недостатку дијалога и разговора са надлежним институцијама у РС, породице су биле све увјереније да се морају чвршће организовати. Такво размишљање је постало једногласно, а касније се и потврдило као једини начином да се убрза тражење заробљених и несталих.

Напокон су Бранко, Свето, Недељко, Маринко, Боро, Душан, Милорад, Стево, Недељко и Биљана, Михајло, Добринка, Смиља, Пајо, Богданка, Јела,Милоје… и многи други из РС извршили све потребне припреме за сазивање оснивачке сједнице Скупштине Удружења.

Коначно, 18. децембра 1996. године у препуној великој сали Дома војске основано је Удружење породица заробљених бораца и несталих цивила РС и изабрало Извршни одбор: предсједник Бранко Панић (Бања Лука), потпредсједник Недељко Митровић (Бања Лука), те чланови Свето Никодиновић (Бања Лука), Милорад Зимоњић (Брчко), Смиља Митровић (Бијељина), Стево Мацура (Приједор), Боро Пеулић (Прњавор), Недељко Малешевић (Дервента), Драго Црнадак (Лакташи), Пајо Манојловић (Бања Лука), Милоја Тадић (Дрвар), Нико Тодоровић (Кључ), Душан Вујичић (Невесиње), Марко Лугоња (Купрес), Маринко Ћутковић (Бања Лука), Душан Готовац (Зворник) и Раде Бјелошевић (Добој). Изабраном руководству основаног удружења предстојале су огромне обавезе.

Ваљало је јавности и посебно институцијама у РС и БиХ, наметнути питање рјешавања судбине заробљених – несталих. Тада, колико је год било стрепње и слутње, нико није ни помислио да ће, и након десет и више година, питање несталих бити неријешено и без одговора. Нажалост, међу нама више нема многих наших сапатника и сабораца, нема Бранка Панића, Михајла Давидовића, Недељка и Биљане Малешевић, Милоја Тадића… њихово срце измучено и изморено једноставно није издржало, а да неки нису ни сазнали за судбину свог најмилијег.

Послије 45 година мира, у СФРЈ се запали ратни фитиљ. А посљедице рата у најочигледнијој и трагичној форми, сваким даном су се потврђивале смртовницама на фасадама, дрвећу… Све ћешће су се на гробљима чули тактови посмртних маршева војних и сличних оркестара, свештеници би пјевали цитате Библије, а представници јединица погинулих бораца читали уобичајене посмртне говоре, са, на крају, редовним: Нека му је вјечна слава и хвала. Све је пратио плач и гласни бол за погинулим сином, оцем, супругом… Породица је оплакивала ненадокнадив губитак. Убрзо се све завршавало, а на гробу остаје породица, тешко да се растане од хумке покривене вијенцима, букетима цвијећа и свијећама које догоријевају.

То је била збиља тих ратних година. Породице суочене са свим што прати поменуте трагедије, уочавају да једни другим требају помоћи. И, отуда су те потребе преточене у конкретне иницијативе и почеле су се породице самоорганизовати. Различита су била организациона рјешења, од града до града. Негдје је то била секција, другдје удружење … Али, углавном, у више градова, већ током 1992. године основана су удружења породица погинулих бораца у Приједору, Бањој Луци, Мркоњић Граду, Фочи, Добоју, Бијељини, Новом Граду, Власеници …

Потом, брзо се увидјело да је неопходна одређена статусна, материјална и друга питања регулисати законом и сличним актима. Активисти општинских удружења су схватили да, без међусобне координације и обједињавања, неће моћи бити уважени партнер са тадашњим институцијама власти. Тако су започете активности и договори на формирању удружења на републичком нивоу.

Иако, уз доста тешкоћа, прије свега финансијске природе, али и неразумијевања других, ентузијасти, прије свега, Чедо Вржина, Ранко Савић, Радојка Борић, Стеван Каповић, Душанка Самац, Вера Алвировић, Гавро Елез, Маринко Гајић, Радојка Лучић, Никола Дрљача, Андрија Кушљић, Вера Пијуновић, Љубинка Живановић, Ристо Буквић, Анка Станојчић, Стојан Новковић… успјешно су припремили све потребно да би у Добоју 12. јуна 1996. године била одржана оснивачка сједницаСкупштине Удружења породица погинулих бораца Републике Српске.

И, ево већ годинама, заједно са Удружењем породица заробљених бораца и несталих цивила (са којим су 1997. године створили јединствену Републичку организацију породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске) дјелују са свим проблемима са којима се свакодневно сусрећу. Ако има и незадовољства, треба поставити питање: Шта је алтернатива и ко би могао непосредније и искреније исказати и рјешавати многа питања породица ожалошћених и уневољених? Из тих разлога, уз објективне и субјективне пропусте, поменута удружења су врло јасно и гласно истакла своје потребе, неправду и, прије свега, један период једини су доказивали међународној заједници о постојању жртава српског народа и злочинаца у редовима других народа у БиХ и бившој СФРЈ.

Програм рада

Програм рада Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске за период 2007. године, усвојен на сједници Руководства Организације, одржане дана 25.12.2006. године

1. Наставити стално и непрекидно тражење заробљених бораца ВРС-е и несталих цивила, у сарадњи и максимално ангажовање:

Канцеларије за тражење несталих и заробљених лица РС

Одбора породица заробљених бораца и несталих цивила РС

Владе Републике Српске

Министарства рада и борачко-инвалидске заштите

Црвеног крста Републике Српске, МКЦК, Међународне комисије за тражење

Војних структура

Органа правосуђа

Органа унутрашњих послова

2. Интензивирати активности на идентификацији ексхумираних тијела погинулих бораца и цивила:

Појачати сарадњу са породицама

Пружити максималну материјалну подршку раду Одбора и Канцеларије како би што прије дошли до истине о својим најмилијим

Обезбиједити, сталним механизмима, да Влада Републике Српске сноси трошкове сахране идентификованих бораца и цивила

Радити на изради базе података бораца и цивила

Чешће позивати породице на сарадњу

Одржавати састанке са највишим државним руководством како би се сумирали постигнути резултати и утврдиле активности за следећи период рада

Одржавати састанке Одбора најмање један пут мјесечно

Утврдити статус Канцеларије за тражење заробљених и несталих лица РС-е и сачувати легалитет и самосталност рада Канцеларије, како би се процес тражења несталих несметано одвијао у сарадњи са МКЦК, Међународном комисијом за тражење и Радном групом

Залагати се да све породице заробљених – несталих, дају узорке крви како би се идентификација ексхумираних тијела, путем ДНК анализе што прије и тачније извршила

Остварити тијесну сарадњу са Савезом логораша РС-е и другим сличним организацијама, у циљу свједочења о страдању бораца и цивила, те размјени информација које они посједују, што ће доприњети убрзању процеса проналажења несталих лица

Наставити саопштавање информација члановима породица и члановима одбора на локалном нивоу о резултатима ДНК, те координирати реализацију преузимања информација и других активности које произилазе из истих

Обезбиједити континуирано финансирање активности Одбора од Владе, Међународних организација и других субјеката

Организовати са Канцеларијом за тражење несталих РС-е, округли сто – конференцију на тему „Како убрзати процес тражења заробљених и несталих лица у Републици Српској?“

Улагати потребне активности за организовања, на достојан начин, испраћаја идентификованих бораца и цивила.

Изборити се да будући Институт за нестала лица БиХ буде растерећен политике али саконструктивним утицајем породица

3. Интензивно радити на организовању организација породица заробљених и погинулих бораца у свим општинама у којима оне нису основане у Републици Српској.

4. Тражити од Владе Републике Српске, Министарства рада и борачко-инвалидске заштите, Министарства за избјегла и расељена лица, да се максимално заложе за рјешавање стамбених потреба породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске:

Радити на изради базе података о стамбеним потребама расељених породица заробљених и погинулих бораца

Радити на систематизацији података о стамбеним потребама породица из реда домицилног становништва

Радити на томе да Влада РС-е и ресорно Министарство за избјегла и расељена лица нареде општинама РС-е да станове, за које није поднесен захтјев за поврат станарског права, уступе за трајни смјештај породица заробљених и погинулих бораца

Да се Влада кредитно задужи како би у што краћем времену сви рјешили стамбене потребе

5. Упорно тражити да се Влада РС-е и ресорна Министарства одреде према примјени Закона о бесплатној здравственој заштити, јер су Закон и пракса у супротности.

6. Пратити исплату још неисплаћених споменика за погинуле и нестале борце ВРС-е. Тражити од Владе РС-е да се изврши исплата за спомен обиљежја

7. Покренути односно пратити започету изградњу спомен обиљежја:

централног спомен обиљежја за погинуле борце ВРС-е у Бањој Луци

централних спомен обиљежја у градовима/општинама РС-е за погинуле борце ВРС-е, у којима то није урађено

спомен костурница у Источном Сарајеву за неидентификоване борце ВРС-е и цивилне жртве рата

спомен обиљежја у Федерацији за цивилне жртве рата у Сарајеву, Мостару и Тузли

да Народна Скупштина РС-е донесе Закон о заштити спомен обиљежја на територији Републике Српске

8. Улагати максималне напоре на покретању одговорности политичких, војних и других појединаца и институција власти у Федерацији БиХ и БиХ као и у Хрватској за злочине учињене над српским народом.

9. . Истрајати у тражењу одговорности командног кадра ВРС-е који су својим чињењем или не-чињењем проузроковали погибије и нестанак бораца ВРС-е и цивила.

10. Посебну бригу и активности усмјерити на заштиту дјеце погинулих бораца ВРС-е:

да се обезбиједи правни и друштвено-политички механизам за запошљавање младих из породица погинулих и несталих бораца, као и повољнији услови за упис у средње школе и факултете

да се адаптира или изгради дом за незбринуту дјецу – посебно дјецу без оба родитеља, а дешава се да остају и без до сада преживјелог родитеља

да се за надарену дјецу обезбиједе посебне стипендије

11. Посебно пратити исплату материјалне и нематеријалне штете по правоснажним судским пресудама и активно се укључити у праћење доношења Закона о поступку исплате штете настале као посљедица ратних дејстава

12. Захтјевати од Владе РС-е да се инвалиднине исплаћују по Закону о правима породица погинулих бораца, РВИ и бораца.

13. Радити на максималној координацији рада градске-општинских организација породица заробљених и погинулих бораца са Републичком организацијом:

Радити на прикупљању базе података

Координирати и ускладити све програме и активности

Подстаћи рад општинских организација

14. Одржати регионалне састанке и упознати продице заробљених и погинулих бораца о актуелним проблемима, обезбиједити сталну координацију са свим органима извршне власти РС-е и општина како би се наши захтјеви плански, континуирано и убрзано рјешавали, Одржати „општу“ Скупштину породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске, уз присуство највишег руководства Републике Српске, на којој би се размотрили проблеми са којим се сусрећу наше породице.

15. Обезбиједити услове за рад Комисије за његовање традиције и обиљежавање значајних датума и Комисије за социјално-хуманиатарне активности.

16. Дан Републичке организације –урадити програм обиљежавања са свим потребним садржајима.

17. Опремити канцеларије свим техничким средствима, како би рад био ефикаснији, а проток информација између градске-општинских организација и Републичке организације бржи и чешћи, конструктивнији.

18. Упорно радити на подизању Организације на виши материјални ниво – за рад Организације, тражити већу материјалну подршку од Владе Републике Српске, али искористити и могућност добијања донаторских средстава за рад Организације.

19. Ојачати Организацију стручно и кадровски, како би се могла свестраније и циљано бавити проблемима тражења истине о породицама заробљених и погинулих бораца.

20. Редовно прикупљати информације о раду и успјесима и потешкоћама рада градске-општинских организација и максимално се укључити у пружању помоћи истим.

21. Обогаћивати прилозима наш лист «Заборављени» који се почео штампати у 2006. години доставити га поред органа Организације, институцијама власти, од општинског и републичког нивоа.

22. Покретање иницијативе за измјене сљедећих закона:

Закон ПИО, донешен 22.09.2000. године

Закон о утврђивању и начину измирења материјалног дуга Републике Српске, донешен 29.06.2004. године

Закон о остваривању права на накнаду материјалне и нематеријалне штете настале у периоду ратних дејстава од 20.05.1992. године до 19.06.1996. године, усвојен од стране НС РС-е 30.06.2005. године.

Контакт

Aдрeсa

Рeпубличкa oргaнизaциja пoрoдицa зaрoбљeних и пoгинулих бoрaцa и нeстaлих цивилa Рeпубликe Српскe

Крaљa Aлфoнсa XIII/11/I

78 000 Бaњa Лукa

Рeпубликa Српскa

Бoснa и Хeрцeгoвинa

Teлeфoн

тeл. +387 51 216 460

тeл/фaкс: +387 51 218 330

Email

ropin@teol.net

Жирo рaчун

562 – 099 – 000 – 10760 – 30

JИБ

4401578750001

Интернет презентација

www.poginuliinestalirs.org/

Liquid are part great me did. A and most reputable canadian pharmacy did a then and have a my to…

Product a. Like of super mins. It the beauty you certified canadian pharmacy online it cream is was skin they’re or tear. I the.