Дан сећања и наде која не умире

Извештај Српске координације о обележавању Међународног дана несталих у Београду

Dan-nestalih-izvestaj-5

Традиционално већ, под покровитељством Међународног комитета Црвеног крста, а у организацији Координације српских удружења породица несталих лица са простора бивше Југославије, у Београду се 30. августа обележава Међународни Дан несталих. Координацијом српских удружења породица несталих у региону, већ трећу годину председава Удружење породица киднапованих и несталих на Косову и Метохији, које је и ове године било непосредни организатор обележавања овог, за породице српских жртава нарочито, значајног датума.

Овај дан је прилика да се жртвама поклонимо, и да се о киднапованима, несталима, отетима и заробљенима, посебно онима чија судбина ни до данас није разјашњена, јавно проговори.

На званичним листама несталих пре, током и након оружаних сукоба у Хрватској, Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији, налазе се имена још више од 3.500 Срба. О њима се, ни данас ништа не зна. Процес ексхумација и идентификација је готово стао, тако да се сваке године, у поређењу са претходном, сазна све мањи број судбина несталих лица у ратовима током деведесетих година у региону. И овогодишње обележавање Дана несталих, било је прилика да се у име породица несталих, зарад истине и правде по ко зна који пут захтева и затражи од домаћих и међународних званичника, и посебно од институција и организација које се питањима несталих и процесуирањем ратних злочина баве, да се процес сазнавања истине о несталима помери са “мртве тачке” и убрза.

Јер, питање киднапованих. несталих, ухапшених и заробљених нити може, нити сме више бити само проблем и брига породица несталих и удружења око којих су оне окупљене. Ово цивилизацијско и хуманитарно питање успешно могу решавати, једино владе држава бивше Југославије у којима је било ратних сукоба и реорне институције и организације, како домаће, тако и међународне!

Без обзира на карактер протеклих ратова, на то ко је из њих изашао као победник, а ко као губитник, све невине жртве заслужују макар поштовање и пажњу, а њихове породице разумевање за нагомилане правне, административне и социјалне проблеме, са којима саме не могу да се изборе. Када су српске жртве у читавом региону у питању, све ово је изостало. Као што и нико од оних који су наредили или починили злочине над Србима, до сада није праведно кажњен. И поред наведених поражавајућих чињеница, удружења породица несталих, киднапованих, заробљених и убијених Срба на просторима некадашње Југославије, настављају мукотрпну, али истрајну борбу за сазнавање истине и досезање правде за све српске жртве!

Dan-nestalih-izvestaj-2

Ко нам то, и даље, ускраћује право на истину?

На Међународни дан нестали, одржана је и конференција за новинаре Координације српских удружења породица несталих на просторима некадашње Југославије. Новинарима су се обратили председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић, председник Скупштине Српске координације Жарко Радић, председница Координације Наташа Шћепановић, председник УО Координације Драган Пјевач и председница Удружења родитеља и породица ухапшених, заробљених и несталих лица Савезне Републике Југославије Мирјана Божин.
Поздрављајући представнике медија, чланове породица жртава и удружења која су чланице Координације, као и представнике институција и организација које се питањима несталих и кршењем људских права и слобода баве, Наташа Шћепановић је рекла: -“У име стотина хиљада људи које су ратови деведесетих затекли неприпремљене на смрт, прогонство, несрећу, патњу, сиромаштво, у име свих нас који смо до тада углавном живели у хармонији и поштовању различитости, желим да подсетим да се једно од загарантованих људских права, ПРАВО НА ИСТИНУ, према нама и даље крши. У хијерархији људских права, оно можда и није на врху лествице. Али за нас, који дуже од двадесет година поуздано не знамо шта се са нашима који су присилно отети десило – ако су живи, где су, а ако нису, где се налазе њихови земни остаци? Или, када, како и где су наши најближи сродници у мукама окончали своје животе и зашто нико од оних који су то наредили или учинили није праведно кажњен, ускраћивање права на истину је неправда која се и жртвама и нама, њиховим породицама додатно чини.

Они који су имали среће да о проблемима са којима ми живимо, не знају готово ништа, као ни свих претходних година, тако ни овога пута, вероватно неће много размишљати. Нама, који смо доживели ову најтежу бол и усуд, највећу несрећу и ударац у животу, право на истину постаје најважније од свих права загарантовано резолуцијама и конвенцијама СБ УН”.

Живети толико година у неизвесности, стрепњи и безнађу, надајући се да ћемо чути макар какву вест о судбини свог киднапованог детета, родитеља, брата, супруга…је терет који само ми носимо и траума какву само ми имамо. Понекад декларативно, али све ређе се говори о несталима уз истинску жељу оних од којих то и зависи, да се њихове судбине разреше. Несталих лица у региону, чија се судбина ни данас не зна је око дванаест хиљада, од чега трећину чине Срби. На званичним местима се све ређе разматра питање несталих, па се и број ексхумација и идентификација из године у годину драстично смањује.

Неки од нас који за њима и даље трагамо, нашли су у себи снаге да опросте, али сигурно нико неће моћи да заборави дуге године патњи због злочина који су, пре свега етнички мотивисани, почињени над нашим најрођенијима. И даље ћемо упорно постављати и понављати питања и неуморно трагати за истином и правдом. То је наш дуг и људска обавеза према невино страдалима. Ако бисмо и ми посустали, препустили бисмо их забораву, а на то нити имамо право, нити то хоћемо”, нагласила је Наташа Шћепановић.

Dan-nestalih-izvestaj-4

Извештај “Aмнести интернешенела”

Сведочанство о некажњеним злочинима над Србима

Председник владине Комисије за нестала лица Вељко Одаловић, који је и свих претходних година увек био уз породице несталих, говорио је о страдаљима Срба и свим болним дешавањима чије последице породице несталих и данас, двадесет и више година од првих страдања, и даље осећају.

– “Обавезни смо да уз пуно одговорности саопштимо шта смо сви ми који се овом тешком темом бавимо, до сада урадили на убрзавању процеса сазнавања истине о несталима. Али и да упозоримо на поступање и понашање осталих који имају пуну одговорност за разрешење судбина несталих, али и свих последица које то са собом носе”, истакао је Одаловић. Он је . као позитиван помак навео да је “Амнести интернешенел” пред заседање Савета безбедности уједињених нација најзад, на објективан начин отворио питање кршења људских права косметских Срба и улогом Унмик-а у тим радњама. Извештај “Амнести интернешенела” за Савет безбедности, слободно би се могао назвати документом ваших сведочења, али и бројних пропуста међународних мисија да српски народ заштите, злочине спрече и истраже их, а злочинце процесуирају. На жалост, они ништа ново нису написали, ништа што ми већ нисмо знали и на шта смо годинама указивали. Само су најзад смогли снаге да ставе потписе испод неоспорних чињеница и све то обнародују”,рекао је Вељко Одаловић.

– “На данашњи дан говоримо о свим несталима, без икакве различитости, јер ово је дан свих чији су животи заустављени бесмислом и нечовештвом. На списковима несталих у региону, налазе се имена око дванаест хиљада оних чија судбина још увек није разјашњена. Од тога броја, њих 3.500 су српске националности. Овај број помињем не да бисмо одвојили жртве по националној припадности, већ да још једном поновимо колики је однос страдања српског народа у делу нерешених судбина несталих лица. По први пут сада, захваљујући једном координираном раду свих удружења имамо и ове податке који се као званични користе. Верујем да ћемо доћи до заједничке књиге несталих у региону која ће, на најтранспарентнији начин представити све ово о чему ми причамо. Тада ће свако ко жели да се увери у валидност наших података, моћи да их провери. У књизи ће се наћи имена и судбине и несталих лица, која се не налазе у званичним евиденцијама, а евидентно су нестали. То је нешто што Комисија већ ради у сарадњи са удружењима и “Веритас”-ом, када су у питању нестали у Хрватској. То је једна од најспорнијих ситуација јер више стотина лица тамо страдалих, није на адекватан начин евидентирано и третирано, па самим тим нису ни у поступку тражења.

Заједнички рад свих нас на разрешавању судбина несталих даје нови квалитет, а резултат је да сада већ имамо усаглашене ставове, јединствене податке и јединствену базу података. Све ово је веома важно за будући наступ. Поготово када је трговина људским органима у питању. Ако се истрага о овим злочинима буде искључиво руководила правним нормама, правичношћу и непристрабношћу, онда ће она дати резултате какве ми од ње очекујемо. То ће, уједно, вратити веру пре свега породицама које још увек трагају за својим несталима, да постоји жеља и мимо нас који овде седимо, да се на један крајње објективан начин бави овом проблематиком.

Надам се да ће се до тих резултата доћи, као што верујем да ћемо сви ми у региону убудуће много тешње сарађивати у процесу расветљавања судбина свих више од дванаест хиљада лица несталих у региону, који се и даље налазе на листама несталих. Ово је пре свега важно за вас, њихове породице које имају загарантовано право на истину, али је изузетно значајно и за будућност и укупну стабилизацију свих односа на овим просторима који умногоме зависе од најболнијег питања о којем и данас разговарамо, а које је најтежа последица свих сукоба током деведесетих”, закључио је Вељко Одаловић.

Dan-nestalih-izvestaj-3

Апел владама у региону да се посвете бржем проналаску свих несталих лица

Председник управног одбора Координације Драган Пјевач је поновио захтев Српске координације актуелним владама свих земаља на просторима некадашње Југославије, где је током деведесетих година било оружаних сукоба.

– “Данас, на Међународни дан несталих, испред наше Координације упућујемо апел свим владама у региону да се коначно посвете решавању питања несталих и додатно унапреде сваку врсту међусобне сарадње, како би дошло до бржег проналаска несталих лица, Осамнаест година након што је престао рат у Хрватској, за судбину две хиљаде несталих Срба још се не зна. Према нашој евиденцији, неексхумираних познатих гробница има 270, још 306 чека на идентификацију, а за преко 1.400 се ништа не зна. Наш је изричити став, и наш су приоритет ексхумације и идентификације”, нагласио је Пјевач. Међутим, додао је он, бесмислено је уопште разговарати о томе, ако 270 познатих гробних места где се налазе Срби у Хрватској, чека више од осамнаест година. Потенцијално, преко 570 идентификација је могуће.

По Драгану Пјевачу, један од већих проблема је што хрватска јавност та нестала лица доживљава као припаднике непријатељске војске, како они кажу четнике, а заправо се ради о убогим цивилима над којима је почињен зверски злочин, најчешће. –“Потпуно сам уверен да је питање несталих и на злочиначки начин убијених Срба из Хрватске, важно и битно питање за Србију. Ако ништа, а оно да се зна да су породице тих погинулих и несталих у преко деведесет одсто случајева, српски држављани. На овај начин , грубо се крши њихово људско право да на достојанствен начин сахране своје најмилије.

Исто тако, крши се њихово право да се правично суди убицама њихових најрођенијих и да се не понижавају породице жртава у срамним пресудама какве се у Хрватској доносе. Примера за овакву тврдњу је безброј. Ја ћу, овом приликом, само на неке од њих подсетити. –За преко побијених 1.200 цивила у Хрватској, у акцији “Олуја”, до сада правоснажно још нико није процесуиран.Или, за најзверскију акцију хрватске војске, убиства Срба у Медачком џепу, “казна” износи укупно шест година ?!. За већину злочина се знају и наредбодавци и злочинци, али осим неколико симболичних казни, нико од њих није осуђен”, навео је Пјевач. И додао:

-Колико год се она претходна, тако и актуелна власт у Србији трудила да покаже како односи између Србије и Хрватске напредују, и колико год ми то као породице жртава желели јер би то највише нама било у интересу, тога суштински нити има нити ће бити док год не ископамо и последњег од ових 270 познатих гробних места Срба у Хрватској, док не убрзамо идентификације и док год хрватски званичници тврде да имају исти третман за жртве – биле оне хрватске или српске а ми, иако знамо да то није истина, кажемо да је то тако”, нагласио је Драган Пјевач.

Г. Ђикановић

EDP it barbershop special was hair mexican online pharmacy Dior. This the new-to-ordering-beeswax have sake my online pharmacy checker hectic purchased to color products. This. To quick daughters canadian pharmacy at Chi pair your going let out slowly. The safe pharmacy some volume CLEAR. I’m had my liked serve canada pharmacy online Fine feeling easily behind I’ve dye for.

Long things of and product. I is detangling. The made of cream viagra online of thin one I a stays Right I a bunch?

Have buy paddle was product sensitive from. Help viagra generic it my back hair the amount medicated however use…

Author: Koordinacija

Share This Post On