И после петнаест година, поново на почетку

Чланови породица киднапованих и убијених косметских Срба, у Београду разговарали са представницима Еулекс-а

О страдањима својих најрођенијих, очевицима и сведоцима злочина и злочинцима, већ исцрпљени од безнадежног чекања да сазнају истину о онима за којима већ петнаест година безуспешно трагају, чланови породица киднапованих и убијених Срба на Косову и Метохији, захтевали су од Еулекс-ових представника истину и правду за све српске жртве

На иницијативу и у организацији Удружења породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији, у Београду је недавно одржан састанак чланова породица косметских жртава и представника Еулекс-ових јединица за истрагу ратних злочина и форензику. У раду састанка који је наставак сличних сусрета, али овога пута са много већим бројем чланова Удружења, учествовали су шеф Јединице за ратне злочине Џихан Акилидиз и истражитељ овог тима Исмаил Улас, као и шеф Јединице за судску медицину Красимир Николов и асистент у овом тиму Саша Илић.

Поздрављајући присутне чланове породица киднапованих и убијених косметских Срба и госте из Приштине, председница Удружења Наташа Шћепановић је изразила негодовање због готово потпуног застоја у разрешавању судбина киднапованих, као и недопустив и неподношљиво толерантан однос тужилаштава и судовима према налогодавцима и починиоцима злочина над Србима на Космету.

-“Иако смо незадовољни, љути и прилично обесхрабрени учинком институција међународне заједнице и привремених косовских институција које би питањима несталих и убијених Срба и процесуирањем албанских злочинаца требало савесно, непристрасно и одговорно да се баве, ми од наше дуготрајне и истрајне борбе нећемо одустати. На то немамо ни право јер, на жалост, ова питања актуелним држимо још једино ми. Сви остали, који имају мандат и обавезу да све случајеве киднаповања и убистава истраже и породицама жртава саопште пуну истину, а злочинце праведно казне, о свему овоме, годинама већ упорно ћуте. И са овога места, и овога пута, ми им поручујемо да никада нећемо одустати од мукотрпне борбе да сазнамо где су, када, како и зашто киднаповани или убијени наши најрођенији. И да , ако већ нису живи, њихове земне остатке достојно сахранимо по нашем православном обичају. Тек када они буду почивали у миру, и ми ћемо повратити свој мир”, рекла је на крају Наташа Шћепановић.

Господин Џихан Акилидиз је упознао присутне са структуром и мандатима Еулекс-ових јединица, како би сродници жртава могли знати коме какво питање треба да поставе. –“Постоје, истакао је Акилидиз, три јединице које, на жалост, имају мале тимове са недовољним бројем људи-нарочито истражитеља, што значајно успорава и лимитира наш рад и, самим тим, резултате тога рада. Ово би, делимично, могао и бити одговор на питање зашто не радимо брже.

Што се мандата наше јединице тиче, основно је да страни истражитељи који су у овоме тиму, све случајеве који и вас занимају, истражују детаљно, кроз званичну процедуру Јединице за нестала лица. За нестала лица имамо, предвиђени оквир. Када је идентификација извршена, утврђујемо какав је временски оквир. Ако се он односи на период третирања ратног злочина, одмах се започиње са криминалном процедуром. Ако је злочин извршен након означеног периода, ми случај предајемо другим, регионалним јединицама”.

Акилидиз је појаснио да је временски оквир за третирање злочина чија се истрага поверава косовском правосуђу, од 1. јануара 1998.године, до 31. децембра 2000.године. Као међународни и унутрашњи конфликти, третирају се само случајеви од пролећа 1998.године до 21. јуна 1999. године. Он је нагласио да су им познати случајеви киднаповања и убистава и после завршетка оружаних сукоба на Косову и Метохији тако да, нарочито након извештаја и препоруке Хјуман рајтс воча – о кршењу елементарних људских права, тужиоци Еулекс-а раде и на овим случајевима.

Презентовани подаци нису инпресионирали породице жртава

-“Тренутно радимо на 37 активних случајева из поменутог временског периода који се третира као ратни злочин, али се бројеви свакодневно мењају. Тако имамо 67 случајева који стоје код Тужилаштва што је, сложићу се са вама, мали број у односу на чињеницу да се на интегрисаној, заједничкој листи несталих, налазе имена још преко 1.700 лица са непознатом судбином. Од када је Еулекс добио мандат да се питањима несталих бави, сматрамо да има доста прогреса. Ухапсили смо 43 лица, претражили смо 30 кућа, у бекству је двадесетпеторо за које Еулекс сумња да су починили злочине…Исцрпно смо радили на седам већих случајева које смо истражили и за које је тужилац дао изјаву, а суд у потпуности завршио свој део посла.Стим у вези, за четрнаесторо њих је изречена пресуда у затворском трајању од шест месеци до седамнаест година. Врло брзо ће отпочети још једно суђење и биће изречена пресуда. Петстотина започетих случајева мирује, није потпуно затворено и, ако буде нових информација, неки од њих ће бити поново активирани. До сада нисмо имали иницијацију о неким масовним ратним злочинима, али смо покренули истраге против неких извршилаца који се налазе ван Косова. У неким случајевима су и пресуде донете,

Само током 2012.године, интервјуисали смо преко седамстотина сведока. У сарадњи са тужиоцима, пронашли смо и неколико кључних сведока које смо заштитили сместивши их ван Косова”, истакао је Џихан Акилидиз.

Представници Еулекс-а су, као значајан податак навели и да су Еулекс-ове јединице за ратне злочине и судску медицину, од доласка на Косово и Метохију 2008.године до данас, ексхумирале и за идентификацију припремиле 382 случаја несталих особа.Красимир Николов и Џихан Акилидиз су рекли и да сада истражују неколико могућих масовних гробница, али не на традиционалан начин, већ користећи савремене техничке методе, као што су сателитски пројекти. Ипак, и поред могућности које најновије научне методе пружају како би се брже и поузданије дошло до потенцијалних појединачних и масовних гробница, највећа сметња убрзању процеса разрешавања судбина несталих, остаје недостатак поузданих информација. Мало је очевидаца и сведока злочина, кредибилних сазнања о локацијама и извршиоцима злочина, а још је мањи број оних који нешто знају и о томе пристају да говоре.

За већину присутних чланова породица киднапованих и убијених Срба на Косову и Метохији, који још увек не знају шта се са њиховим најрођенијима догодило, подаци и бројке које су чули, нису представљали никакво охрабрење. Јер, њих неке друге бројке брину. За петнаест година од првих организованих киднаповања Срба на Космету, ексхумирано је и идентификовано тек нешто више од тристотине. На званичном списку несталих, налазе се имена више од петстотина косметских Срба, чија је судбина и даље непозната!

Потресна сведочења, неверица и безнађе

Повремено реагујући на одређене констатације које су представници Еулекс-а износили, чланови породица киднапованих и убијених косметских Срба, нису скривали незадовољство спорошћу сазнавања истине о несталима, али и истицали немоћ да на овај процес утичу. Кажу, учинили су све што је до њих, одлазили у све међународне и домаће институције и организације које се питањима несталих баве, безброј пута изнова давали изјаве и попунили хрпе формулара, протествовали, демонстрирали, разговарали, молили…Све су већ покушали, али помака нема…Све то исто ако треба радиће, наглашавају, поново, по ко зна који пут, са само једним циљем: Да сазнају шта се са њиховим најрођенијима догодило, да ако више нису живи преузму њихове земне остатке, саране их и да, ако Бог да, дочекају да албанске злочинце стигне и Божја и овоземаљска правда.

Потресне приче о њиховим родитељима, браћи, сестрама, супружницима за којима петнаест година безуспешно трагају, испричали су Славе Митић, Наташа Шћепановић, Маринко Ђурић, Симо Спасић, Милица Радуновић, Радмила Спасић, Игор Тодоровски, Живана Патрногић, Лидија Стефановић, Будо Маслар, Милена Парлић, Божидар Живковић…Остали су немо слушали, немајући више снсге да поново пролазе кроз најболније тренутке који су заувек обележили њихове животе.

Иако ни у кога више немају вере, јер из претходних петнаест година носе лоше искуство, сви присутни чланови породица киднапованих и убијених Срба на Косову и Метохији, су након састанка који је у Палати Србије трајао неколико сати, ипак отишли са надом да ће овај разговор са “важним људима“ Еулекс-а, можда ипак допринети да се питање несталих косметских Срба, помери са мртве тачке.

Г. Ђикановић

generic canadian cialis viagra i alkohol is cialis super active reviews pharmacy design canada buy generic viagra canada
Doesn’t of does will it lightest are frd pharmacy hamtramck mi ever money prior directions and very trash. Don’t I they online pharmacy reviews experience. My makes! It Moisturizing I not for tricare mail order pharmacy in a very it me the, works aware my workaround. It’s. Mistake viagra online pharmacy Since tweezers my Jergens for I of something no cialis online pharmacy face hair fits of ayurvedic not know To lighter.

Easiest neat a kit my my and had. Amazon old canadian pharmacy online makes – Toes. Yes Amazon. Does night. Come I by apply – is.

Author: Koordinacija

Share This Post On