Комеморација за цивиле убијене у Вариводама и Гошићу

varivode

У знак сјећања на српске цивиле с подручја Шибенско-книнске жупаније, који су убијени након војно-редарствене акције Олуја, у селима Вариводе и Гошић одржани су комеморативни скупови. Ријеч је скуповима сјећања за шеснаест особа старије животне доби који су љета 1995. остали у својим домовима у вјери да на своме могу дочекати било коју власт, војску и државу.

Пријашњих година комеморацији су присуствовали представници државног врха Републике Хрватске, при чему се обвезали да ће се залагати за кажњавање злочинаца. Будући да се више од 19 година након завршетка Олује готово ништа није направљено по питању процесуирања одговорних за почињене злочине, Српско народно вијеће ни ове године на комеморацију није позвало представнике власти.

„Деветнаест година чекамо да они који су одговорни за смрт ових људи буду кажњени, али правосуђе то још увијек није учинило унаточ обећањима предсједника и премијера државе након ослобођења генерала Готовине и Маркача. Због свега тога и даље изостаје осјећај правде“, казао је пред окупљенима у Вариводма Милорад Пуповац, предсједник Српског народног вијећа, и додао да су почињени злочини посљедица процеса производње мржње који је на овдашњим подручјима започео прије 25 година. „Таман када смо помислили да гласови мржње требају бити ствар прошлости, посљедње двије године поновно су се почели јављати они који их шире. Истодобно, у јавности се јављају и они који наглашавају важност утврђивања одговорних за злочине почињених након Другог свјетског рата, а у случајевима гдје постоје живи свједоци и починитељи, као што су Гошић и Вариводе, не подузима се ништа. Све то указује на чињеницу да је наша држава у рукама оних који не желе да се друштво суочи са страхотама претходног рата“, додао је Пуповац и напоменуо да су сви злочини, без обзира на страну у име које су почињени, завређују осуду.

milorad-pupovac

Чедомир Марић из удружења Суза казао је да је данашња комеморација знак да жртве злочина никада неће бити заборављене. „Иако знамо да је пред нама мукотрпан посао, примјери из Варивода, Гошића и Голубића, гдје су подигнути споменици, потврђују да је могуће његовати културу сјећања“, напоменуо је Марић.

Подсјетимо, готово два мјесеца након Олује, 28. септембра 1995., убијено је девет мјештана Варивода: Душан Дукић (59), Шпиро Берић (55), Јово Берић (75), Јован Берић (56), Радивој Берић (69), Марија Берић (69), Милка Берић (67), Марко Берић (82) и Мирко Покрајац (84). Убијени су хицима из непосредне близине на својим кућним праговима. У селу се нису одвијале никакве војне активности нити је у њему пронађено оружје.

Мјесец дана раније, односно, 27. аугуста 1995., у сусједном Гошићу убијено је седам старијих особа: Саво Борак (70), Васиљ Борак (68), Гроздана Борак (75), Марија Борак (81), Косовка Борак (77), Милка Борак (75), Душан Борак (56), а десетак дана раније убијен је и Гојко Лежаић (65). Сви убијени су били цивили, а у селу ни раније нити у вријеме убојстава није било никаквих ратних активности.

„Овим злочинима је заједничко да су у њима страдали невини цивили који нису представљали пријетњу хрватској држави и то што за кукавичка убојства никада нису одговарали егзекутори који се у својим срединама и даље славе као хероји. Суосјећамо са свим невино страдалима у Хрватској и надамо се да ће доћи и тај дан када ће већина хрватског становништва суосјећати с цивилима страдалима у Гошићу“, рекао је Драган Пјевач из Координације српских удружења несталих и погинулих лица са простора бивше Југославије пред окупљенима испред споменика у Гошићу који је откривен на прошлогодишњој комеморацији.

„Прије 19 година у овом мјесту није остало много чељади, а и то што је остало за неке је било превише. Унаточ томе што су они који су водили државу говорили да ће се Србима који прихвате Хрватску јамчити сва људска и грађанска права, они су убијени без суда и пресуде. Они нису убијени јер су другима жељели зло, већ миран живот у својој кући. Тај злочин нису починили само они који су ушли у туђа дворишта и убијали већ и они који су их хранили мржњом и дали им одријешене руке да то учине. Као што су злочинци себи дали за право да убијају, тако су и представници власти себи дали за право да се, унаточ томе што су једно говорили, ово догоди. Још увијек се троши толика енергија да се ти злочини прикрију и не казне, а то није само оптерећење за обитељи убијених и нас којих се окупљамо у њихову славу, већ и за друштво у цјелини“, закључио је Пуповац.

gosic

Обраћање председника Координације српских удружења породица несталих,убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије Драгана Пјевача на комеморација за убијене цивиле у селу Гошић (општина Кистање -Хрватска) 28.09.2014.године.

Поштоване породице жртава,поштовани пријатељи

У име Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије желим да се данас поклоним невино страдалим жртвама у селу Гошић и изразим саосећање са члановима њихових породица.

Пред злочином као што је овај није лако наћи ријечи и сакрити огорчење. Што је заједничко злочинима почињеним овдје и злочинима почињеним у месту Вариводе и засеоку Грубори. Заједничко им је: – да су почињени над хрватским грађанима српске националности, немоћним старцима-кукавички и биједно; – да су почињени када више није било рата и било какве опасности за Хрватску државу или било којег њеног грађанина, поготово не од ових убијених цивила; – Починиоци нису пронађени и нико за злочине није одговарао; – Злочинци у својој околини и даље слове за јунаке, а издајица би био онај ко би случајно проговорио о овом злочину.

Нека ми и на овом мјесту буде допуштено на наведем један други пример. Прошле године сам пратио суђење у Београду за убиство петоро цивила Хрвата – старих људи које се догодило на Кордуну у мјесту Бански Ковачевци. Убио их је у јесен 1991.године и бацио у бунар Србин Пане из Вргинмоста. За ово недјело првостепени суд га је осудио на казну затвора 15 година, а другостепени је ту казну преиначио на максималних 20 година. Знам да сам се и тад питао – Зашто је убио те људе? Он за мене није Србин Пане из Вргинмоста – он је за мене само један ЗЛОЧИНАЦ. Моја мајка је убијена, са још 35 цивила у Хрватској у злогласној акцији Медачки џеп, у септембру 1993.године. Убио ју је непознати злочинац који је припадао постројбама Хрватске војске. Кад смо имали сусрет са хрватским удругама породица несталих лица, прошле године пришла ми је једна жена из Ловаса, Хрватица и показала ми слику своје мајке,која је била заробљена и српског војника са њом, који је био наоружан. Она тражи мајку већ више од двадесет година. Моју и њену мајку је убила иста особа – особа под именом злочинац.

Ја данас овде само питам – зашто су убијени ови невини цивили у селу Гошић и зашто до данашњег дана за ово убиство нико није одговарао. Одговор на ова питања даће и једну од истина у протеклим ратовима.Ова истина на жалост има и сведоке, а то су ови невино побијени старци.

На крају, у име Координације српских удружења породица несталих и погинулих лица из бивше Југославије желим овдје да изразим суосећање са породицама свих невино страдалих у Хрватској и да осудим сваки злочин који су починили припадници нашег народа. Вјерујемо да ће доћи дан када ће већинска Хрватска суосјећати и са невино страдалим жртвама у селу Гошић и да ће осудити злочинце који су починили овај злочин. Нека је вјечна слава жртвама у селу Гошић.

Avatar

Аутор: Koordinacija

Поделите овај чланак на