Косово, земља несталих и убијених (3): Ничија земља и ничији грађани

Неколико пресуда „врховног суда Косова“, „као и уставног суда Косова“, којима су одбачене тужбе оштећених за повреду права насталог терористичким и актима насиља, јасно указује да се те власти не сматрају одговорним. Нажалост, у доношењу таквих пресуда учествују мешовита судска већа у чијем раду учествују и стране судије које делегира Еулекс, каже за „Вести“ Душко Челић, предавач на Правном факултету Универзитета у Приштини, измештеном у Косовску Митровицу.

(Ј. Л. Петковић – Вести | VESTIonline)

Kosovo 3-1

Душко Челић, предавач на Правном факултету Универзитета у Приштини

– У тим пресудама, по правилу се наводи став да „Република Косово у време настанка догађаја који су за последицу имали повреду неког људског права, није постојала, па самим тим није ни одговорна“. Иако би на први поглед, овакво образложење могло да изгледа логично, оно ипак превиђа да садашње институције на КиМ, које себе називају „институцијама републике Косово“, нису настале на ледини, већ да постоји континуитет између њих и оних локалних институција које је, под називом „Привремене институције самоуправе“, 1999. године створио Унмик – каже Челић. Он истиче да је одговорност правосудних тела на КиМ због неспровођења истрага и одсуство привођења правди неспорна од 2008. године. Али да они одбијају било какав вид одговорности.

Душко Челић, који је и заменик председника Координације српских удружења породица несталих са простора бивше Југославије, каже да власти Србије такође „настоје да избегну одговорност поводом страдања својих држављана на територији КиМ, наводећи чињеницу да након ступања на снагу Резолуције Савета безбедности 1244, немају ефективну власт на КиМ“.

– Србија има троструку одговорност поводом масовних и тешких кршења људских права њених држављана на територији КиМ. Најпре, реч је о жртвама и члановима њихових породица који су држављани Србије. Из те чињенице следи одговорност за макар симболичну сатисфакцију, као и одговорност да се, у условима ограниченог суверенитета на КиМ, пред свим међународним форумима бори за заштиту људских права њених грађана који тамо живе. Нажалост, сведоци смо да представници Србије ова питања готово и не помињу на седницама Савета безбедности које се поводом КиМ одржавају три пута годишње, нити на форумима Савета Европе, Оебса… Затим, основ за одговорност Србије јесте и чињеница да је пропустила да са Унмиком потпише тзв. СОМА споразум (Статус споразума мисије), иако је на то имала право. Њиме је требало да се уреди и питање одговорности Унмика за кршења људских права у обављању мисије. Према томе, одговорност Србије овим поводом је не само објективна (одговорност за заштиту људских права сопствених држављана према принципу опште солидарности), већ и одговорност због нечињења њених органа – закључује Челић.

Он подвлачи да су за почињене злочине и нечињење поводом тога одговорни и Унмик, и власти у Приштини, и власти у Србији.

– Апсурдно је да уместо тога имамо одрицање од одговорности свих њих, осим у случају Саветодавне комисије за људска права, која је јасно констатовала одговорност Унмика. Као да је Косово и Метохија ничија земља и као да су жртве и њихове породице – ничији грађани?!

Мали Стразбур

– Мишљења сам да је неопходно обратити се Унмику у форми колективног захтева, с позивом на, пре свега, Европску повељу о људским правима и Европску конвенцију о обештећењу жртава насиља. С друге стране, Србија треба да пред Савет Европе изнесе иницијативу да се оснује посебан међународни суд за заштиту људских права на КиМ, нека врста малог Стразбура, где би се подносиле тужбе против актуелних власти на КиМ, а да се тиме не прејудицира питање статуса КиМ.

Author: Koordinacija

Share This Post On