“ОДГОВОРНОСТ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА (УНМИК-а) ЗБОГ ПРИСИЛНИХ НЕСТАНАКА И УБИСТАВА СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ – ЈАВНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА И АНАЛИЗА  ОДЛУКА САВЕТОДАВНОГ ВЕЋА ЗА ЉУДСКА ПРАВА“

ЗАКЉУЧЦИ И ЗАХТЕВИ

Београд,

Округли сто, “Медија центар“, 20. новембар 2015. год.

Управни одбор Координације, 27. новембар 2015. год.

Координација српских удружења породица несталих лица са простора бивше Југославије (у даљем тексту: Координација удружења), и породице жртава, након јавне презентације одлука Саветодавног већа за људска права, одржане у Београду, 20. новембра 2015. године на Округлом столу под називом: ОДГОВОРНОСТ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА (УНМИК-а) ЗБОГ ПРИСИЛНИХ НЕСТАНАКА И УБИСТАВА СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ – ЈАВНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА И АНАЛИЗА  ОДЛУКА САВЕТОДАВНОГ ВЕЋА ЗА ЉУДСКА ПРАВА“ и предлога закључака и захтева, једногласном одлуком Управног одбора Координације, на седници одржаној 27. 11. 2015. године, усвојила је коначан текст закључака и захтева.

ЗАКЉУЧЦИ

  1. Координација удружења и породице жртава високо цене рад Саветодавне комисије за људска права (у даљем тексту: Комисија), које је, као независно тело УНМИК-а, у својим одлукама објективно истражило и утврдило договорност УНМИК-а поводом бројних случајева присилних нестанака и убистава Срба и неалбанаца на Косову и Метохији, на начин што је до сада  утврдио повреду чл. 2. и 3. Европске конвенције о људским правима у  155 случајева  а повреду чл. 2. у 71. случају и предложио мере за отклањање и ублажавање тих повреда; иако његове одлуке, захваљујући чудном сплету околности, нису формално-правно обавезујуће, сматрамо да оне снагом непобитно утврђених чињеница, односно снагом истине, обавезују више него било која правна норма, односно, да de facto обавезују; истовремено, Координација удружења и породице жртава, протестују што је рок за подношење жалбе Комисији, одређен актом нижег карактера од Уредбе о оснивању Саветодавне комисије за људска права (административним наређењем, Специјалног представника Генералног секретара ОУН), донетим 17. 10. 2009. године, на начин што је за‘’Cutt-off date’’ одређен 31. 3. 2010. године;  тако је породицама жртава отежано сазнање о битној чињеници за остваривање њихових права, одређен непримерено кратак рок за подношење жалби; тиме је више од 400 породица жртава, којима је потенцијално повређено право из чл 2. и/или 3. Европске конвенције о људским правима, пропустило рок за подношење жалби Комисији;
  2. Координација удружења и породице жртава изражавају оштар протест, због тога што УНМИК, који је према Резолуцији СБ ОУН бр 1244, преузео пуну одговорност за цивилни аспект управљања на територији АП Косово и Метохија, да је “УНМИК, Резолуцијом 1244 створен као сурогат држава, и да у склопу своје надлежности има све обавезе укључујући и признату обавезу обезбеђивања људских права за све, а под надлежношћу УНМИК-а“ (Ombudsperson institution in Kosovo, Special report No. 2, p. 3.), у својим дужностима био “сурогат – држава“, с обзиром да је за време пуног извршног мандата на Косову и Метохији, није испољио ни приближно сразмерну одговорност, коју за вршење цивилне јавне власти има држава, што се посебно односи на случајеве надрастичнијег кршења људских права – права на живот; ово се односи:

а) на чињеницу да УНМИК није спречио масовно и организовано етничко чишчење, присилне нестанке, убиства, нечовечно поступање и мучења Срба и других неалбанаца на Косову и Метохији, које су након 10. јуна 1999. године, починили припадници тзв. ОВК, иако према Резолуцији 1244,  обавезе и одговорности “међународног цивилног присуства“, укључују (пре свега) обезбеђивање јавног реда, мира и сигурности за све грађане на Косову и Метохији и демилитаризацију тзв. ОВК и

б) на чињеницу да у случајевима присилних нестанака Срба и других неалбанаца, које је процесуирал Комисија, УНМИК није предузимао готово ни један корак у правцу делотворних кривичних истрага, чак и у случајевима када је имао податке о битним чињеницама о почињеним злочинима;

  1. Координација удружења и породице жртава изражавају посебно огорчење и забринутост, због чињенице да УНМИК ни у једном кварталном извештају, које у складу са Резолуцијом 1244, редовно подноси СБ ОУН, није презентовао ни једну чињеницу о раду Комисије, нити било коју одлуку која указује на одговорност УНМИК-а поводом бројних присилних нестанака и убистава Срба на Косову и Метохији и повреде чл. 2. и 3. Европске конвенције за људска права;
  2. Координација удружења и породице жртава истичу да нико нема права да прикрива чињенице о најтежим и најдрастичнијим случајевима кршења људских права, која су се на Косову и Метохији догодила за време пунпг извршног мандата УНМИК-а, а нарочито на то нема права УНМИК, у чијем мандату је заштита и унапређење људских права, један од кључних елемената;
  3. Координација удружења и породице жртава изражавају посебну забринутост, због чињенице да УНМИК одбија да поступи по препорукама у одлукама Комисије поводом присилних нестанака и убистава Срба на Косову и Метохији и повреде чл. 2. и 3. Европске конвенције за људска права, на начин што Специјални представник Генералног секретара (и шеф УНМИК-а), у својим писаним одговорима породицама жртава, одбија да се јавно извини у име УНМИК-а, негира могућност да утиче на почетак или наставак делотворних кривичних истрага као и могућност да породицама жртава пружи макар симболичну материјалну сатисфакцију поводом душевних болова и патњи претрпљених услед повреде права на живот, присилних нестанака, мучења и нечовечног поступања блиског члана породице;
  4. Координација удружења и породице жртава, протестују поводом непоступања “Мисије Европске уније за владавину права на Косову и Метохији (ЕУЛЕКС-а)“, у вези свих случајева присилних нестанака и убистава које је процесуирала Комисија, у смислу покретања или наставка делотворних кривичних истрага и привођења правди починилаца ових злочина; подаци којима располаже Координација, указују да “ЕУЛЕКС“ није поступао у највећем броју таквих предмета које им је УНМИК уступио током 2008. године, и да те предмете убрзано предаје компромитованом локалном правосуђу а не новооснованом Специјалном суду и тужилаштву за ратне злочине које су починили припадници “ОВК“, што сматрамо додатном препреком за постизање истине и правде у овим случајевима;
  5. Координација удружења и породице жртава изражавају посебно незадовољство поводом индоленције и нечињења надлежних органа Републике Србије у вези непотпуних кварталних извештаја УНМИК-а у којима се прикривају чињенице о раду и одлукама Комисије, у којима се констатује одговорност УНМИК-а поводом бројних случајева присилних нестанака и убистава Срба и других неалбанаца, која су се догодила на Косову и Метохији за време вршењапуног извршног мандата УНМИК-а; није познато да су надлежни органи Републике Србије, поводом селективних кварталних извештаја УНМИК-а, који се редовно презентују и усвајају на седницама СБОУН, било када службено реаговали, било у билатералној комуникацији са УНМИК-ом, било путем органа ОУН, било непосредним реаговањем представника Републике Србије на седницама СБ ОУН на којима се разматрају квартални извештаји Генералног секретара ОУН (односно (УНМИК-а).

Имајући у виду наведено, Координација удружења и породице жртава

З А Х Т Е В А Ј У:

  1. да УНМИК у првом наредном кварталном извештају објави сумарни извештај о раду Комисије, нарочито везан за оне одлуке везане за одговорност УНМИК-а поводом присилних нестанака и убистава, и кршења чл. 2. и 3. Европске конвенције о људским правима, која су се догодила за време вршења пуног извршног мандата УНМИК-а, посебно укључујући објављивање свих имена жртава, поводом којих је Саветодавно веће за људска права донело одлуку о повреди чл. 2. и/или 3. Европске конвенције о људским правима;
  2. да УНМИК предузме конкретне мере, укључујући упућивање захтева Генералном секретару ОУН, СБ ОУН и “ЕУЛЕКС“-у, који делује “под кишобраном УНМИК-а, на челу са Специјалним представником ГС ОУН“ (извештај Генералног секретара ОУН бр. S/2008/692 од 24. новембра 2008. године, стр. 7. т. 23.), ка пуном спровођењу препорука из одлука Комисије које укључују:

а) јавно признање одговорности за кршење људских права;

б) почетак односно наставак делотворних истрага;

в) формирање фонда из кога ће се  породицама жртава, на које се односе одлуке Комисије, пружити материјална сатисфакција, односно потпуна и свеобухватна репарација, услед повреде права на живот, присилних нестанака, мучења и нечовечног поступања блиског члана породице и непредузимања делотворних кривичних истрага тим поводом;, у складу са Резолуцијом Генералне скупштине ОУН о “Основним начелима и смерницама у вези са правом на правни лек и репарацију за жртве грубог кршења међународног пртава које се тиче људских права и озбиљног кршења међународног хуманитарног права“  (‘’UN GA Resolution on basic principles and guidelines on the right to a remedy and reparation for victims of gross violations of international human rights law and serious violations of international humanitarian law’’), (А/Res/60/147, од 21. 3. 2006. год.);

г) предузимање одговарајућих корака у ОУН, као гаранцију да се иста ситуација неће поновити;

д) односно, да УНМИК предузме све мере за спровођење препорука из иизвештаја Радне групе Уједињених нација за присилне нестанке (Report of the  United nations Working group on enforced or Involuntary disappearances A/HRC/30/38/Add.1) од 17. 8. 2015. године;

  1. да “Европска мисија за владавину права на Косову и Метохији (ЕУЛЕКС)“ предузме конкретне мере за покретање или наставак и окончање кривичних истрага и привођење правди починилаца злочина у вези са одлукама Комисије везаних за присилне нестанке, убиства и мучења и нечовечно поступање, укључујући поновно преузимање свих предмета предатих локалном правосуђу;
  2. да надлежни органи Републике Србије предузуму све кораке код УНМИК-а, односно у систему ОУН, како би се у првом наредном кварталном извештају, које УНМИК подноси СБ ОУН у складу са Резолуцијом 1244, објавио сумарни извештај о раду Комисије, нарочито оне везане за одговорност УНМИК-а поводом присилних нестанака и убистава, и кршења чл. 2. и 3. Европске конвенције о људским правима, која су се догодила за време вршења пуног извршног мандата УНМИК-а, посебно укључујући објављивање свих имена жртава, поводом којих је Комисија донело одлуку о поврди чл. 2. и/или 3. Европске конвенције о људским правима;
  3. да Специјални представник Генералног секретара на Косову и Метохији (“шеф УНМИК-а“),  измени чл. 5. Административног наређења бр. 2009/1, за спровођење Уредбе УНМИК-а бр. 2006/12 Ооснивању саветодавне комисије за људска права, којим је предвиђено да је рок за подношење жалби Комисији, 21. март 2010. године, како би се омогућило да више стотина чланова породица жртава, поднесу жалбе у случајевима присилних нестанака, убистава, мучења и нечовечног поступања а које су поменути рок пропустиле услед непознавања подзаконске регулативе Специјалног представника;
  4. обавезује се Управни одбор Координације да прати спровођење закључака и захтева и да у том циљу спроводи континуиране активности код релевантних међународних институција и органа Републике Србије.

У Београду, 27. 11. 2015. год.                                                        Председник Координације српских удружења породица несталих лица са простора бивше Југославије

Драган Пјевач

Аутор: Удружење „Суза“

Поделите овај чланак на