Писмо Поверенику Међународне комисије за нестала лица

Ур.број: 01-3/2014.

Београд 29.04.2014.године.

Повереник Међународне комисије за нестала лица г. Knut Vollebæk

Предмет: Решавање питања несталих лица

Поштовани господине председниче,

Зовем се Драган Пјевач. Рођен сам у Хрватској. Живим и радим као адвокат у Београду. Члан сам Управног одбора Управног одбора Регионалне комисије за нестала лица бивше Југославије са седиштем у Сарајеву и председник сам Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије (Координацију чине око 40 Удружења). У познатој акцији Медачки џеп септембра 1993.године у Хрватској, од стране хрватске војске убијени су моја мајка и ујак (укупно је убијено 36 српских цивила).

Упознали смо се прошлог петка у Сарајеву на састанку који сте имали са члановима Управног одбора Регионалне Координације удружења породица несталих лица са подручја бивше Југославије. Ви сте ми том приликом дали ми Вашу визит карту охрабрили ме да Вам пишем.

Верујем да истински желите да помогнете да се питање несталих лица у протеклим ратовима у бившој Југославији реши.

Вама је познато да се на овим просторима још увек трага за око 14.000 несталих особа и да је судбина 26.000 несталих лица решена,углавном захваљујући ангажману Међународног комитета Црвеног крста и Међународне комисије за нестала лица. Поновили сте и на састанку с нам,да је то питање пре свега хуманитарно и важно за жртве и помирење народа који су били у рату – али да је то уједно и веома важно питање за стабилност у нашој регији.

Поштовани господине Vollebæk ,моје је уверење да је поред објективних тешкоћа(протек времена,недостатак информација итд.) један од главних разлога зашто је процес тражења несталих лица у стагнацији је и то – што државе и чланице које су ратовале немају довољно воље да то питање решавају. Мислим да је нужно да државе учине оно што могу и да у том правцу УН и ЕУ требају извршити додатни притисак на државе и чланице бивше Југославије.

Вероватно вам није познато да у Хрватској која је сада и чланица ЕУ постоји, по евиденцији Комисије за нестале Хрватске – 150 познатих гробних места (по нашој евиденцији 252), где се налазе српске жртве и које Хрватска не жели ексхумирати или их се ексхумира 20-ак годишње.

Напомињемо да су та места поозната преко 18 година, те да у Србији и Хрватској не постоји познато место где се налазе хрватске жртве,а ако се оно појаве ексхумације се врше одмах. Двоструки стандарди који се овде праве у односу на српске жртве су погубни за обнову поверња и помирења међу народима. Хрватски званичници у свим обраћањима желе да нас увере да имају једнак приступ према свим жртвама без обзира на националност,али из овог једноставног примера је видљиво да није тако. Добар део несталих,на жалост никад неће бити пронађен,али мислим да је јако важно,по питању тражења несталих лица у свим државама учини све оно што је могуће. Све жртве су једнаке,а нестали су најчешће жртве злочина и требају бити ван домета политике.

Овај пут Вам не би посебно наметнуо питање спорих идентификација оних који су ексхумирани јер се по нашим подацима у Хрватској налазе 350 српских жртава које чекају идентификацију. Како да верујемо да се и код идентификације врши све што је могуће да се она изврши кад су двоструки стандарди очигледни.Исто тако преко 1000 српских жртава се воде као нестали у непознатим гробницама.Како да верујемо да је неко у хрватској заинтересован та истражује где се ове гробнице налазе.

Један од главних закључака Координације којој преседавам је – Осуда свих злочина ма ко их починио и апел на власти држави Србији да све учини како би нестали друге националности били пронађени. Често у нашем раду истичемо да је једно од главних питања не како жалити жртве властите националности (јер је то само по себи јасно и имамо подршку јавности) већ како жалити жртве друге националности.

Осећајући Вашу искрену жељу да помогнете у решавању питања несталих и помогнете породицама који већ дуго година живе у неизвесности слободан сам Вас замолити да у разговору са хрватским и српским званичницима покренете ова питање.

С великим поштовањем,

Драган Пјевач в.р.

Председник Координација српских удружења породица несталих,убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије седиште у Београду

члан Управног одбора Управног одбор Регионалне комисије за нестала лица бивше Југославије са седиштем у Сарајеву


Прилог : Не ексхумиране познате гробнице српских жртава по локацијама:

Сјеверна Далмација Земуник 2, Дамјанић 2 и 4×1 8
Лика-Личка Јасеница 4,Водотеч 8, Турјански 5, Дољани 2 с појед. 20
Кордун – Слуњ 16, Доњи Скрад 6, Горње Селиште 15, Крњак 13 и Тушиловић 4 с појединачним 58
Банија – Глина 51, Селиште 88, Шаш 15 с појединачним 156
Западна Славонија – Ширинци 3, Лађевац 4 с појединачним 10
Укупно 252

Author: Koordinacija

Share This Post On