Говор поводом Међународног дана несталих

Говор Наташе Шћепановић, председнице Координације, на конференцији поводом обележавања Међународног дана несталих

2013-10-29_090422

Данас смо овде да покажемо поштовање и незаборав према нашим жртвама, њиховим породицама и према онима који улажу напоре да се ова наша неизвесност оконча и да правда буде задовољена до краја. Данас смо овде да по ко зна који пут кажемо и пошаљемо поруку онима који треба да је чују, да стравични злочини које су доживели: наша деца, наши родитељи, наша браћа и сестре не смеју да прођу некажњено, или да остану под велом тајне и ћутања.

Када причамо о овоме неретко нам се приписује да смо још увек заробљени у рату, трауматизовани, оболели… Да наша патња буде већа најчешће свакодневно гледамо на слободи велики број оних који су криви за присилни нестанак или смрт наших вољених. Сви знамо да је основно људско право право на живот, као и право породица на истину, да знају судбину својих чланова који се још увек воде као нестала лица.

Године пролазе и упркос томе што ми непрекидно улажемо надљудске напоре како би решили многа наша болна питања, мало се тога озбиљно одрадило. Посебно желимо подвући незадовољство са динамиком проналаска и идентификације несталих Срба, као и спорошћу остваривања права њихових породица. Кроз бројна реаговања, јавне наступе и дописе надлежнима, ми упорно подсећамо на незапамћене злочине, на монструозну трговину људским органима Срба на Космету. Незапамћено је да се у срцу Европе у 21. веку културе и цивилизације овакви злочини прикривају и заташкавају и да се плански и дозирано пребројавају и контролишу бројеви расветљених случајева. Правна је обавеза свих Влада у региону и по Међународном хуманитарном праву и праву људских права да пронађу нестале. Правна је обавеза сваке државе да се цивилним жртвама рата и њиховим породицама законом регулише статус… Ми живимо заробљени у прошлости из које једноставно не можемо изаћи зарад љубави оних које тражимо, а којих нема ни међу живима ни међу мртвима. Процес је стао због недостатка нових информација и да би се информације прибавиле, све власти у региону треба да наставе свеобухватну потрагу за информацијама о томе шта се десило и где су нестале особе.

Потрага треба да обухвати обраду архива или других података везаних за потенцијалне гробнице. Свака информација која може да допринесе расветљавању судбине несталих треба да буде пружена безусловно. Исто тако власти треба да појачају подршку својим националним комисијама, како би се повећали капацитети убрзања процеса ексхумације и идентификације. На просторима бивше Југославије према последњим подацима МКЦК још увек се траже 11 859 лица. Од тог броја готово једну трећину чине Срби.

И зато о било ком народу да је реч, ниједан закон, ниједан договор, ниједан споразум не може да промени прошлост нити да обезбеди будућност, ако се прво не реше најтежи проблеми из времена ратних страдања и унесрећене породице не смире истином и не добију одговор на питање: Где су и зашто киднаповани чланови наших породица и где се налазе њихова тела? Ми смо ти који су поднели цену и дали жртве, и нико нема право да на костима наших најдражих гради туђе интересе или неку лажну будућност.
А наш главни задатак и обавеза је да истрајемо до краја у решавању свих питања која би вратила достојанство жртвама, и мир и спокој њиховим породицама.

Без искрене и безусловне помоћи државних власти и заједница у којима живимо ми не можемо очекивати резултате и остварење правде за наше жртве и њихове породице.

Author: Koordinacija

Share This Post On