Округли сто Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије
Понедељак, 7/7/2014, 11:00, II спрат, Мала сала
- Двоструки стандарди у ексхумацији и идентификацији жртава
- Проблеми у евиденцији несталих
- Процесуирање злочинаца
- Значај ослобађајућих пресуда Хашког трибунала
- Морална и материјална сатисфакција породица жртава
- Закон о несталим лицима
- Улога медија у потрази на несталима
Учесници:
- Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица Владе Србије
- Душан Челић, заменик председника Координације српских удружења породица несталих
- Саво Штрбац, директор Веритаса
- Бруно Векарић, заменик тужиоца за ратне злочине Србије
- Јово Бакић, доцент на Филозофском факултету у Београду
- Ђорђе Вукадиновић, главни уредник НСПМ (Нова српска политичка мисао)
- Милка Љубичић, заменик главног уредника франкфуртских Вести
Модератор: Драган Пјевач, председник Координације српских удружења породица несталих
Позив (pdf)
ЗАКЉУЧЦИ И ПРЕПОРУКЕ СА ОКРУГЛОГ СТОЛА ОД
07.07.2014. ГОДИНЕ
– Проналажење и идентификација несталих лица, утврђивање тачног броја свих жртава и околности њихових страдања је централно питања отклањања дела последица ратова деведесетих на просторима држава насталих распадом бивше Југославије и на простору Косова и Метохије. Држава Србија мора учинити већи напор и више допринети решењу ових питања. Потребно је одмах предузети активности ради притиска на Хрватску да се изврши ексхумацији свих познатих гробних места српских жртава у Хрватској;
– Држава Србија има правну, моралну и политичку одговорност у погледу расветљавања судбина њених држављана – несталих и убијених на Косову и Метохији и то како пре 10. Јуна 1999. године, тако и након тог датума. Убиства и киднаповања Срба и осталих неалбанаца, као и непослушних Албанаца, после јуна 1999. године мора бити предмет разговора званичног Београда и Приштине и мора бити предмет тражења одговорности у Међународне заједнице за период када је она, на основу Резолуције СБ ОУН бр. 1244, преузела вршење власти и одговорност за стање људских права на подручју Косова и Метохије. Истрага о трговини људским органима киднапованих и заточених Срба на Косову и Метохији, за које су у извештају Савета Европе (извештај Дика Мартија), осумњичени припадници тзв. Ослободилачке војске Косова, мора добити судски епилог;
– Након негативних искустава са Хашким судом тешко је веровати у објективност Суда за ратне злочине почињене над Србима на Косову и Метохији, који се намерава организовати под окриљем ЕУ.
Помирење Срба и Албанца се не може заснивати на једностраном и неистинитом тумачењу српско – албанских односа и негирању српских и свих неалбанских жртава на Косову и Метохији.
Породице жртава не пристају на такву “нормализацију односа“;
– Осуђујемо сваки злочин у протеклим ратовима, без обзира ко га је починио и без обзира на циљеве због којих је почињен. Поштујемо туђе жртве и подржавамо рад Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије у прогону осумњичених за ратне злочине почињене над другим народима, али, захтевамо да Тужилаштво и Суд за ратне злочине, са истом ревношћу и објективношћу врше своје надлежности када су у питању ратни злочини над припадницима српског народа.
Тражимо поштовање за породице несталих и погинулих Срба и адекватно процесуирање за злочине почињене над Србима. Тражимо од званичника Србије да приликом сусрета са званичницима Хрватске и Приштине ова питања ставе на дневни ред. Неприхватљива је свака манипулација бројевима убијених у политичке сврхе;
– Неприхватљиво је непостојања политичке воље да се у Републици Србији донесе Закон о несталим лицима и системски уреде бројна питања из ове области;
– Међународни суда за ратне злочине почињене на простору бивше Југославије је успоставио двоструке стандарде и двоструке критеријуме кад је у питању процесуирање окривљених Срба и просецуирање осталих; То се пре свега односи на број оптужених и осуђених, као и на висину изречених казни. Ослобађајуће пресуде Готовини, Маркачу, Харадинају и Орићу показале су примену двоструких стандарда и неспособност Хашког суда да се одупре политичким притисцима и директивама оних који су га основали и који га плаћају;
– Хашки суд није допринео успостављању правде за жртве. Уврежено мишљење у Међународној заједници да су жртве Бошњаци, Хрвати и Албанци, додатно је оснажено наведеним хашким пресудама. На овај начин постављени су темељи за једнострано тумачење прошлости и ратова деведесетих, што може имати далекосежне негативне последице, како за породице жртава, тако и по саму Републику Србију и све њене грађане.
Потребан је велики напор државе Србије, стручне јавности, невладиног сектора и самих чланова породица жртава да би се документовала и објавила истина о трагедијама српских жртава;
– Сматрамо да је у интересу породица свих жртава да што пре дође до суочавања са прошлошћу у вези ратова деведесетих .
Породице жртава траже да им се призна неправда која им је нанета. Потребна су сучељавања мишљења историчара, социолога, политичких аналитичара и остале стручне јавности свих зараћених страна о узроцима и последицама ратова деведесетих – медијски праћена, пре свега на државној телевевизији;
– Медији су у време ратних деведесетих у добром делу били продужена рука власти и имају одговорност за последице тих ратова.
У циљу признања неправде нанете жртвама и изградње културе солидарности и саосећања, потребно је веће ангажовање медија (пре свега РТС-а и осталих ТВ станица са националном фреквенцијом) и проналажење начина да се примерено презентују
ове тешке теме:
Председник Координације:
ДРАГАН ПЈЕВАЧ
У Београду 07.07.2014 године.
Напомена: Закључке и препорука је израдила Радна група Координације на основу излагања Уводничара, дискусија и сугестија присутних на Округлом столу.
