Сарадњом и заједничким активностима брже до јединственог циља

Српска и албанска удружења породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији, заједничким конференцијама за новинаре у Београду и Приштини, обележила Међународни Дан несталих .

Zajednicki-sastanak-1

Морало је да прође петнаест година од невиних страдања хиљада припадника свих етничких заједница пре, за време и након оружаних сукоба на Косову и Метохији, па да се породице жртава окупе око само једног циља: Бржег и коначног сазнавања истине о свим несталима. Опхрвани болом, неизвесношћу и безнађем који предуго трају, али и једнако незадовољни досадашњим учинком актуелних власти у Београду и Приштини на разрешавању судбина несталих, чланови породица косметских жртава отпочели су нови вид борбе, неоптерећен политиком и политикантством. Иницијатива за окупљање и српских и албанских породица несталих за истим столом, потекла је од Међународне комисије за нестала лица. Након што је “лед пробијен”, удружења породица албанских и српских жртава, самоиницијативно су сарадњу наставила, што је за резултат имало неколико сусрета сапатника у Приштини и Београду. Њихова очекивања су да ће представници власти у Београду и Приштини чути апел и захтев оних који још увек не знају судбину више од 1.700 лица са списка несталих, да се договоре и озбиљно и одговорно заједнички крену у брже лоцирање дозначених масовних и појединачних гробница, ексхумације, идентификације и примопредаје посмртних остатака лица. Због њихове досадашње незаинтересованости, њиховог немарног односа према питању несталих и непостојања спремности да се овај проблем заједничли решава, из године у годину све је мање идентификованих особа, па се слободно може рећи да је процес идентификација несталих лица у застоју.
На досадашња, заједничка и истоветна писмена обраћања српских и албанских удружења несталих, ни званичници у Београду, ни они у и Приштини, нису их удостојили одговора.
Организовање заједничких конференција за новинаре у Београду и Приштини поводом обележавања Међународног Дана несталих, био је још један од покушаја породица жртава да се пробуди свест и апелује на одговорност оних од којих директно и једино зависи убрзавање процеса сазнавања истине о свима који су на Косову и Метохији нестали.
Учесници конференције за новинаре у Београду, коју је организовало Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији, били су: Иљбер Морина, испред Међународне Комисије за нестала лица (ИЦМП), Наташа Шћепановић, председница Удружења породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији, Љуш Краснићи из Удружења породица несталих „27. април 1999 – Меја“, код Пећи, Ељхеме Пирева испред Удружења породица „Сузе мајке“ – Гњилане и Олгица Божанић из Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији.
Конференцији за новинаре су, поред чланова породица киднапованих, несталих и убијених на Косову и Метохији, присуствовали и представници бројних домаћих и међународних институција и организација које се питањима несталих и, уопште кршењима људских права, баве.

Имена су нам различита, али нам је патња иста

Поздрављајући присутне у име организатора ове конференције, Председница Удружења породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији Наташа Шћепановић је истакла да по први пут, петнаест година након првих организованих масовних и појединачних киднаповања на Косову и Метохији, породице српских и албанских жртава, заједно обележавају Међународни Дан несталих. Она је нагласила да се у исто време, оваква конференција за новинаре одржава и у Приштини, као и да су учесници и једне и друге конференције, по двоје представника српских и албанских породица несталих. Иначе, додала је Шћепановићева, конференције за новинаре у Београду и Приштини су резултат вишегодишњих активности Међународне Комисије за нестала лица и, нарочито, истрајности и добре комуникације Удружења породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији и Уније удружења албанских породица несталих, да се проблем несталих издигне изнад националног и верског питања.
-“Породице српских, као и породице албанских жртава, деле исту бол, тугу и безнађе за својим најмилијима и једнако, заједничко незадовољство спорошћу сазнавањем истине о свим несталима. Данас се, нагласила је Наташа Шћепановић, на заједничкој, интегрисаној листи несталих налазе имена 1.726 Срба, Албанаца и неалбанаца чија се судбина још увек не зна. Процес истраживања и обраде дозначених масовних и појединачних гробница, ексхумација, идентификација и примопредаја посмртних остатака киднапованих и несталих лица, готово је замро.
Ова чињеница, заједничка мука и немоћ породица несталих, а посебно њихово незадовољство инертношћу власти, институција и организација и у Приштини и у Београду, као и међународних институција које се питањима несталих баве, натерали су српске и албанске породице несталих, да се самоорганизују. Они који безуспешно трагају за својим најрођенијима, уверени су да проблем несталих на Косову и Метохији, може једино бити решен ако се њиме истински и искрено позабаве власти у Приштини и у Београду. Само кроз договоре, кроз утврђене заједничке активности власти и институција у Београду и Приштини ( и уз помоћ међународне заједнице), породице свих који су на Косову и Метохији киднаповани и нестали, могу се надати и дочекати да сазнају истину о својим несталим сродницима.
Управо у складу са тим на овој, као и на конференцији за новинаре у Приштини, биће прочитано истоветно отворено писмо, које ћемо потом, упутити актуелним представницима власти, као и домаћој и међународној јавности, од којих породице жртава очекују подршку за њихов захтев да питање несталих, што пре заједно почну решавати Београд и Приштина”, закључила је Наташа Шћепановић.

Међународна комисија за нестала лица, у служби бржег разоткривања судбина несталих

Иљбер Морина је, између осталог, говорио и о настојањима Међународне комисије за нестала лица да, онолико колико је то у њеном мандату и моћи, утиче на убрзавање сазнавања истине о несталима у читавом региону, па самим тим и на Косову и Метохији. –“Међународна комисија за нестала лица је формирана 2006.године и један од основних наших циљева и задатака је да сарађујемо са владама свих земаља бивше Југославије у којима је било ратних сукоба. Ми на њих нити можемо, нити то чинимо, вршимо било какав притисак, али апелујемо и инсистирамо да због задовољена правде и права, доставе све информације које о несталим лицима имају. Конкретно, на косовској листи несталих, тренутно се налази још 1.726 особа, а не знамо где се њихова тела налазе. Понављам, ИЦМП нема механизам да врши притисак на било кога, али смо успели да успоставимо одличну сарадњу са свим владама у региону. Оно где ИЦМП даје највећи, свој пуни допринос је процес идентификација несталих уз помоћ ДНК анализе. У нашем институту у Тузли се, уз готово стопроцентну поузданост, у најсавременијим условима и уз коришћење најновијих метода, професионално се обавља комплетан процес припреме и ДНК идентификације несталих лица.
Користим и ову прилику да позовем све најближе сроднике лица која су на Косову нестала, а који нису дали узорке крви како би било могуће урадити ДНК анализу, да то обавезно учине. Јер, ако нема узорака крви, није могуће ни доћи до подударности тих узорака и са земним остацима који постоје. У таквим случајевима идентификација није могућа а то је, заправо, једини пут да се поуздано утврди идентитет жртве. Иако је највећи број чланова породица несталих лица већ дао крв за ДНК анализу, на удружењима несталих је да своје чланове који то још нису учинили, информише да је ово једини начин могуће идентификације лица за којим трагају”, подсетио је Иљбер Морина.
– “На убрзање процеса сазнавања истине о несталима, утиче доста чинилаца али су, по мишљењу Љуш Краснићија, две ствари основне. Једна је када је нешто непознато и објективно се тешко може открити и, друго- када се за нешто зна, али то неко намерно скрива, не желећи да се то открије, да се истина сазна. Хоћу да кажем, да информација сигурно има, али се оне и даље држе у тајности.
То што они раде је, најблаже речено, нехумано. Јер, све жртве имају право да буду достојно сахрањене, да се зна како су и од кога страдале и да извршиоце злочина стигне заслужена казна. Ми, чланови њихових породица који смо у тешком, чини нам се у безизлазном стању јер још увек не знамо судбину својих најмилијих, без обзира на етничку припадност, потпуно смо сигурни да не постоји воља да се овај проблем реши. Желим да будем потпуно јасан: Није истина да је проблем несталих нерешив проблем, какав нам утисак и мишљење намећу управо они који имају обавезу да коначно разреше судбину свих несталих. Највећи број од 1.726 случајева присилно несталих на Косову, чија је судбина за нас и даље непозната, сигурно би био лако решив, јер за већину њих постоје поуздане, службене информације. Само треба изнаћи механизме како да се они који их скривају, а вероватно и неки у Приштини и у Београду за то имају добре, често личне разлоге, натерају да их обелодане”, казао је Љуш Краснићи.

Они који скривају информације, чине нови грех према жртвама и велику неправду према нама

– “Данашњи дан је, рекла је Олгица Божанић, најбоља прилика да још једном од надлежних институција и организација које се баве проблемом несталих, заједно затражимо да отворе све архиве које крију тајне о судбинама наших најрођенијих. Говоре нам, или боље рећи правдају се, да немају довољно поузданих информација о новим локацијама где се заборављени од свих осим од нас, налазе земни остаци наших најрођенијих. Не миримо се тиме што они називају чињеницом. Јер, породице већ петнаест година дају информације које су из немара, а можда и смишљено, затурене по неким ормарима или фијокама а одавно су, да се хтело, могле показати пут до наредбодаваца и починиоца злочина. Све те информације се можда и пажљиво чувају, тргује се са њима и са тиме када ће који предмет бити отворен. Истражне радње се заташкавају. Мењају се не само тимови мисија, већ и мисије и њихови мандати на Косову и Метохији. Контигенти Кфор-а однели су, а и даље односе “своју” документацију – извештаје са увиђаја, записнике, сведочења испитаних очевидаца и сведока киднаповања и убистава од средине јуна 1999.године до данас.
Ми јесмо опхрвани болом и већ уморни од трагања за истином о нашим најближима, исцрпљени од неизвесности која је већ убила многе очеве и мајке њихове нестале деце. Али нисмо ни неуки, ни необавештени. Сасвим смо сигурни да постоји обиље писаног материјала и информација за сваки злочин који је на Косову и Метохији почињен од 1998.године па надаље. Они који те информације крију од нас, чине додатни грех према жртвама, а нама свесно наносе велику неправду!
На састанцима са представницима албанских удружења несталих, коначно смо превазишли и занемарили све оно што није конкретно и директно везано за наш заједнички проблем. Верујемо да ће наши заједнички наступи, истовремена обраћања како властима и институцијама у Београду и Приштини, тако и међународним мисијама на Косову и Метохији, али и институцијама и организацијама које постоје да би онемогућиле кршења људских права, ипак уродити плодом.
Једино уз истинско, а не декларативно залагање свих њих да се проблем несталих на Косову и Метохији реши, списак са више од 1.7оо несталих на Косову и Метохији чија се судбина и даље не зна, могао би се брже и значајније смањивати”, рекла је Олгица Божанић.

Гордана Ђикановић

Заједничко писмо незадовољства српских и албанских породица несталих

Поштовани,

Чланови породица Срба и Албанаца, као и представници других етничких заједница несталих лица на Косову и Метохији, изражавају једнако незадовољство спорошћу сазнавања истине о несталима, и захтевају: ВРАТИТЕ НАШЕ НЕСТАЛЕ, ИЛИ НАМ КОНАЧНО КАЖИТЕ ИСТИНУ О ЊИХОВОМ СТРАДАЊУ!

Тражимо да, покажете најелементарније поштовање према жртвама и да нама, који смо у потрази за нашим најмилијима, вратите достајанство. Ваша је заједничка обавеза да нам омогућите остваривање темељног људског права, а то је да знамо пуну истину о судбинама чланова наших породица чија се имена још увек налазе на интегрисаној листи несталих, што гарантују бројне медјународне конвенције, декларације и резолуције о људским правима..

Процес лоцирања појединачних и масовних гробница, ексхумације и број идентификација и предаје посмртних остатака несталих лица која су идентификована, њиховим породицама, смањује се из године у годину. У последњих неколико година, тај процес стагнира, и готово да је потпуно стао. То је и разлог што се, тренутно, на консолидованој листи несталих лица на Косову и Метохији, налазе имена још око 1.750 особа чија судбина није разјашњена.

На основу нашег досадашњег искуства, заједно смо закључили да проблем свих несталих и ову тешку бол коју носимо ми који за њима трагамо, могу решити само актуелне власти у Београду и Пристини. Уз, наравно, посредовање и помоћ Европске Уније и расположивих механизама међународне заједнице.

Захтевамо, тражимо, молимо ВАС да учините све што је у вашој моћи, да се постојећи механизми покрену, а надлежне институције почну озбиљно бавити питањем проналаска свих несталих лица.

Чланови албанских и српских породица несталих и овом приликом изражавају своје велико незадовољство због неангажовања свих оних који су надлежни да дају званичне информације и саопште истину о нашим најрођенијима које тражимо 15 или 14 година.

Желимо и да ВАС обавестимо да смо постигли договор да заједнички затражимо од преговарачких тимова Београда и Приштине, као и посредника тих преговора у Бриселу, не само да више не занемарују питање несталих лица, већ да се оно што пре нађе на дневном реду питања за хитно решавање.

Ово писмо је резултат сарадње и заједничких напора свих нас који делимо ову тешку судбину и упорно трагамо за истином о нашим најмилијима.

Дошли смо до заједничког закључка, и сви смо у то потпуно уверени, да се проблем несталих лица може решити у потпуности и праведно, само одлучношћу, искреном вољом и жељом и усаглашеним, заједничким активностима обе стране – како Београда, тако и Приштине.

Наше стрпљење, стрпљење породица несталих, ближи се крају. То, вероватно, и сами знате.

Кординацијски одбор удружења породица Албанаца на Косову

Хаки Касуми, кординатор

Удрузење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији

Наташа Шћепановић, председница

Author: Koordinacija

Share This Post On